21. 09. 2020.
Građani Smedereva su 21. septembra započeli dan i radnu nedelju jutarnjim snažnim mirisom paljenog otpada u svojim kućama, i to u svim delovima grada! Gorela je Godominska deponija, ali i divlja deponija u Ciglanskoj rupi na Carini, pa ni stanovnici sa veće nadmorske visine nisu bili pošteđeni. Da li će ovaj ulazak ekološkog problema Smedereva - zvani neregulisana gradska deponija, koja se i ovog puta zapalila - u njihove domove konačno pokrenuti javnost da učestvuje u kreiranju promene politike upravljanja otpadom u našem gradu?

Nedelju uveče pretposlednjeg vikenda septembra u Smederevu obeležila je dramatična vatra koja je poprimila takve obime da se iz različitih delova grada činilo da gore pojedina naselja. Vatra koja divlja, i gusti dim koji kulja, prvi su primetili i zabeležili meštani naselja Godomin, koji decenijama apeluju na Grad da se problem stavi pod kontrolu. 


Naime, gradska deponija Smedereva više decenija nalazi se na istom mestu, a koliko je narasla sa širenjem grada najbolje svedoči dalekovod koji se nalazi u prostoru između dva brda smeća, te jasno prikazuje njihovu visinu.

 

 


Da li se radi o otklanjanju otpada po standardima dostojnim čoveka u 21. veku? Svakako ne! Jedna prava sanitarna deponija podrazumeva razvrstavanje otpada, njegovu reciklažu i bezbedno odlaganje, dok se sav gradski otpad Smedereva odlaže na obično smetlište!
Ovakva javna politika postala je standard u gradu i nije poznato da se planiraju ikakve skorije aktivnosti u smeru rešavanja ovog problema, uprkos jasnim indicijama o ugrožavanju zdravlja naših sugrađana iz naselja u okolini.

 


20. septembra uveče, deponija u Godominu je planula. Kako? Veoma lako, s obzirom na mešanje otpada, obično vezanom u kese, stakla i papire pod suncem, ili već na neki treći mogući način. Vatrogasci su cele noći radili na gašenju, a gusti dim se dolinom Godomina uputio ka Dunavu, ka gradu, gde se sporo i postupno širio ravničarskim delom i kotlinom nekadašnjeg Petrijevskog potoka, kao i ka brdima... Idilična slika „sumaglice“ nad gradom tragedija je i poraz našeg društva!


Zar se zaista ne možemo hitno organizovati i poraditi na uređenju sopstvenog dvorišta? Hoćemo li dopustiti da nas zatrpa smeće? Ili da sačekamo dan kad će vatra biti još nekontrolisanija, a dim gušći, da se moramo evakuisati da bismo preživeli? 

 

KAKO STOJI STVAR PO ZAKONIMA I NADLEŽNIM SLUŽBAMA


Naš grad ima izrađen Loklani plan upravaljnja optadom za period od 2019. do 2029. godine, što je izuzetno važno i predstavlja temelj za promenu politike upravljanja otpadom. On definiše trenutno stanje deponije, koje se ne može okarakterisati kao pozitivno, ali i iznosi plan unapređenja upravljanjem otpadom u Smederevu, i to po jasnim fazama kroz nekoliko narednih godina. Da li će se ova javna politika unaprediti,  a planirane faze realizovati, prevashodno zavisi od uključivanja građana, koje je takođe planirano ovim dokumentom. Stoga je od ključne važnosti da građani shvate da imaju moć i da uzmu učešća u rešavanju ovog problema koji ugrožava živote svih nas. 

 

Kratak rezime opisa smetlišta u Godominu prema Lokalnom planu upravljanja otpadom Grada Smedereva 
„Odlaganje otpada na deponiji u Godominskom polju se može okarakterisati na osnovu sledećih ključnih podataka:

  • dno deponije nije obloženo sa 0,5 m glinenim slojem ili HDPE oblogom radi zaštite podzemnih voda;
  • ne postoji informacija o ukupnoj količini i vrsti otpada koji se odlaže na deponije;
  • ne postoji adekvatan plan za proširenje deponije;
  • ne postoje pokretne žičane ograde od najmanje 3 m visine da bi sprečile raznošenje otpada;
  • na deponiji ne postoje rezerve vode za osiguranje od požara;
  • deponija nema instalacije i objekte za sakupljanje i tretman procednih voda, ni tehničkih i sanitarnih otpadnih voda;
  • vertikalni cevi – biotrnovi za sakupljanje deponijskog gasa su formirane, postoje cevi instalirane za odvođenje deponijskih gasova, ali nisu u funkciji – prekrivene otpadom;
  • postoji kontrola procednih voda iz deponije (pijezometar);
  • pristup romskim grupama koje vrše separaciju otpada na deponiji je delimično uređen, ali su nedovoljne mere zaštite od povreda.“

(LPUO, 2019, strana 113)